ПЛАВА СВЕСКА БР. 10

 Био један риђи човек који није имао ни очи ни уши. Није имао ни косу, тако да су га условно звали риђим.
Он није могао ни да говори, јер није имао уста. 
Ни нос није имао.

 Штавише, није имао ни руке ни ноге. Није имао ни стомак, није имао ни леђа,
није имао ни кичму, није имао ниједан унутрашњи орган. Нипта није имао! Тако да није јасно о коме је реч.
 Боље онда да о њему више не говоримо.

          - Данил Хармс

Moju noć iskorišćavaju snovi.
-Jehuda Amihaj

Letnja trpeza

Kraj jezera, u podrumu nekog manastira.
Na trpezi od jasena, prineta hrana
u kamenim posudama.

Zrelo povrće. Ljubičaste,
crvene i žute boje.
Ima i kozjeg sira.

Čuje se žamor ljudi, koji su se 
okupili da isprate leto,
što polako odlazi.


Prilazi mi on, iza leđa, i
dlanovima prekriva
moje oči.

U narandžastoj tami,
dodirnula sam
njegove šake,

prste, zatim trepavice,
predele oko očiju
i obraze.

Odjednom, svet počinje da svetli:
otkriva se livada, ispod mojih
očnih kapaka.

-Kajoko Jamasaki

Odlomak

Ovaj je život stalno odlaženje

iz mnogih kuća.

Zbir svih stepenica

niz koje sam do sada sišao

odveo bi me pravo do neba.

- Jehuda Amihaj ("Otac mog prijatelja")

Imao sam prijatelje -
pomrli su, stekao sam nove,
- izvinite !

- F. Kafka

"Koliko muževa vidi kod svojih žena tendenciju za dominacijom, jer ih sopstvena vezanost za majku prisljiva da svaki zahtev tumače kao ograničenje svoje slobode? Koliko žena misli da su njihovi muževi nesposobni ili glupi, jer oni ne odgovaraju slici o princu na belom konju, koju su možda izgradile kao devojčice?"

-E. From ("Umeće ljubavi")

Sve generacije pre mene

Sve generacije pre mene
darivale su me, malo-po malo, kako bih se odjednom pojavio ceo

ovde u Jerusalimu, kao sinagoga
ili dobrotvorna institucija.
To obavezuje. Moje ime je
ime mojih darodavaca.
To obavezuje.

Probližavam se godinama
u kojim je moj otac umro.
Moj testament iskrpljen je mnogim zakrpama.
Moram svakodnevno da menjam svoj život
i svoju smrt kako bih ispunio sva proročanstva
za mene prorečena, da ne ispadnu laži.
To obavezuje.

Prešao sam četrdesetu.
Ima poslova koje zbog toga
ne mogu da dobijem. Da sam u Aušvicu
ne bi me ni slali na rad,
već pravo u gasnu komoru.
To obavezuje.

-Jehuda Amihaj

"Glavni je uslov postizanja ljubavi prevazilaženje sopstvenog narcizma."

- E.From

Odlomak

Toliko je spomenika razbacano

iza mene-

imena, isklesana kao imena davno 

napuštenih železničkih stanica.

Kako da prevalim sve te razdaljine,

kako da ih povežem?

Ne mogu sebi da priuštim tako

razgranatu mrežu.

To je luksuz.

-Jehuda Amihaj

"... jer sam od onih ljudi koji nisu u stanju u potpunosti da shvate stvari ako ih ne zapišu."

-H.Murakami

Prozirni prtljag

Moj kofer mora da bude lak.
Da pređem granicu, skoro
neprimetno, lagano
kao dah.

I tamo sam, i ovde. A
nevidljiva, i ovde
i tamo.

-Kajoko Jamasaki

S jedne strane meni se, kao i Karlu Marksu, sviđala njihova slabost, jer one su prisiljene da piške čučeći, to mi se sviđalo, to me je punilo, pa, čime me je punilo? Blaženstvom, zar? - pa da, punilo me blaženstvom.

-Venedikt Jerofejev ("Moskva - Petuški" )

Veliki spokoj: pitanja i odgovori

Ljudi u bolno osvetljenoj dvorani
govorili su o religiji
u životu modernog čoveka,
i o mestu boga u njemu.

Govorili su uzbuđenim glasovima
kao po aerodromima.
Ostavio sam ih:
Otvorio sam metalna vrata na kojima je pisalo
"Izlaz u slučaju nužde" i stupio u
Veliki spokoj: pitanja i odgovori.

-J.Amihaj

Odlomak

Kada sam bio mali pevao sam u
horu sinagoge,
pevao sam dok mi glas nije prepukao.
Pevao sam prvi glas i drugi glas.

Pevaću dok mi srce ne prepukne,
prvo srce i drugo srce.
Psalm.

- Jehuda Amihaj

Podzemni prolaz

Ti si pesnik.

Ne obraćaj pažnju na ljude,

koji prolaze pored tebe,

kao podzemna voda,

Stoj ovde, nepomično.

Otvori  knjigu i

čitaj je u sebi,

Jer mora da postoje reči koje 

greju ovaj svet, što se

lagano hladi.

Misao, zvana objektiv, beleži

ono što se ljudskim okom

ne vidi,

u podzemnom 

prolazu, u

gradu B.

- Kajoko Jamasaki

Maja Maji :)

Draga si mi kad šutiš...

Draga si mi kad šutiš jer si tako odsutna,
i čuješ me iz daljina i moj te glas ne dira.
Čini se kao da su tvoje oči uzletjele
i cjelov da je zatvorio tvoja usta mirna.

Kako su sve stvari prepune moje duše
i puna duse moje izranjas iz svih stvari.
Leptirice iz snova slična si mojoj duši
slična si sjetnoj riječi iz spomenara starih.

Draga si mi kad šutiš i tako si daleko
i kao da si tužan, leptiru koga slutim,
čuješ me iz daleka i moj te glas ne stiže.
Sa tvojom nijemom šutnjom pusti da i ja šutim.

Pusti da razgovaram ipak sa tvojom šutnjom,
jasna je kao svjetiljka i kao prsten blista.
Ti si poput noći, nijema i osuta zvijezdama.
Tvoja je šutnja zvijezda, tako daleka i čista.

Draga si mi kad šutiš jer si tako odsutna,
kao da si već mrtva i za tobom bih plako.
A zatim jedna riječ i jedan osmijeh samo

i radujem se, radujem što ipak nije tako.

*Pablo Neruda