Na trpezi od jasena, prineta hrana
u kamenim posudama.
Zrelo povrće. Ljubičaste,
crvene i žute boje.
Ima i kozjeg sira.
Čuje se žamor ljudi, koji su se
okupili da isprate leto,
što polako odlazi.
Prilazi mi on, iza leđa, i
dlanovima prekriva
moje oči.
U narandžastoj tami,
dodirnula sam
njegove šake,
prste, zatim trepavice,
predele oko očiju
i obraze.
Odjednom, svet počinje da svetli:
otkriva se livada, ispod mojih
očnih kapaka.
-Kajoko Jamasaki
No comments:
Post a Comment